10 mesta antičke Grčke koje treba posetiti
Delfi
Locirani na strmoj padini, Delfi su bili najpoznatije proročište antičkog sveta gde su Pitije proricale sudbinu u Apolonovom hramu. Grad je bio potpuno neutralan, istovremeno i centar unutrašnjih diplomatskih odnosa. Restaururana Riznica Atinjana je više trofej, nego riznica u pravom smislu te reči. Ona ističe značaj uloge Atinjana u spasavanju Grčke tokom Persijskih ratova.
Apolonov hram je jedan od reprezentativnih primera dorskog hrama. Na vrhu lokaliteta nalazi se dobro sačuvan stadion iz rimskog perioda (Grčki stadioni nisu imali kamena sedišta).
Pilos
Iskopao ga je 1939. Karl Blegen (takođe radio u Troji). Nazvan po Homerovom kralju Nestoru Piloskom, lokalitet se nalazi na jugoistočnom Peloponezu. Iako arheologija nije potvrdila da je ikada ovde živeo neko pod imenom Nestor, kralj nalik njemu vladao je ovim prostorima. Posetioci mogu da prošetaju kroz Nestorovu palatu. U jednoj od prostorija pronađene su brojne table ispisane mikenskim linearnim B pismom, što potvrđuje dobru lokalnu ekonomsku situaciju ovog perioda.
Ovde možete videti jednu od najstarihih sačuvanih kada za kupanje koja se nalazi u takozvanim “Kraljičinim odajama”. Iako su zidovi sada visine samo do 1,5 m, stepenice u istočnom delu nagoveštavaju da je palata imala i drugi sprat.
Korint
Iako je Korint jedno od najznačajnijij nalazišta u antičkoj Grčkoj, većina posetilaca danas dolazi zbog boravka sv. Pavla na ovim prostorima tokom rimskog perioda. Sećanje na rani period korinstske istorije predstavlja hram Apolona, nastariji dorski hram u Grčkoj. Sv. Pavle je propovedao na forumu koji je sada ograđen. Posetioci bi trebalo da zamisle paralelne zidine koje su se pružale duž Korintskog zaliva.
Vergina
Kada krenete na sever, obavezno posetite makedonsku kraljevsku prestonicu Verginu. Do vremena Aleksandra Velikog ona je bila prestonica, a zatim ceremonijalni centar makedonske dinastije. Iskopavanja iz 1977. otkrila su grob Filipa II, oca Aleksandra Makedonskog.
Sahranjen u kamenoj grobnici sa raznim predmetima – među njima su sačuvane rezbarje u slonovači sa predstavom oca i sina, a Aleksandrova bista je jedina poznata predstava ovog vladara nastala za vreme njegovog života. Zlatna urna sarži pepeo kralja. Neke nove studije nagoveštavaju da bi ovo možda mogao da bude grob Aleksandra, a ne Filipa.